Povodom Međunarodnog dana ponosa LGBTI+ osoba, koji obeležavamo pod sloganom “Slavlje bez domaćina – dalek put ka jednakosti”, Centar za istraživanje i razvoj društva IDAES upozorava da je položaj LGBTI+ građana i građanki lošiji nego prethodnih godina, a da je posebno pogođena oblast rada i zapošljavanja.
Prema relevantnim podacima, u Srbiji je tokom 2022. godine registrovano 120.000 novopridošlih izbeglica, što je duplo više u odnosu na 2021. godinu, dok je nešto više od 320 ljudi zatražilo azil u našoj zemlji, rečeno je na konferenciji o položaju izbeglica i tražilaca azila koju je, povodom Svetskog dana izbeglica, organizovao Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS u saradnji sa Vladom Švajcarske.
Prema relevantnim statističkim podacima nadležnih organa, u Srbiji je tokom 2022. godine registrovano 120.000 novopridošlih izbeglica i migranata, što je duplo više u odnosu na 2021. godinu, navodi se u novom AIDA izveštaju. U navedeni broj nije obuhvaćeno 148.000 ukrajinskih izbeglica koji su u najvećem broju slučajeva prolazili kroz Srbiju, ali i značajan broj ruskih državljana koji su svoju zemlju napustili zbog straha od prinudne mobilizacije, političkih previranja i nedostatka poslovnih mogućnosti usled uvedenih sankcija.
U alternativnom prostoru Kvaka22 otvorena je izložba slika i fotografija pod nazivom “Breaking Frames“ slikara Remija Fernandesa koji je u Srbiju došao sa Kube i fotografa Karima Nsengiumva iz Burundija.
Autori izložbe su mladi ljudi, tražioci azila u Srbiji, koji su sticajem teških životnih okolnosti napustili svoje domove i dostojanstven život potražili na drugom kraju sveta – u Srbiji.
Na okruglom stolu povodom Svetskog dana porodice, koji je organizovao Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, istaknuto je da iako porodica jeste osnovni stub podrške osobama sa invaliditetom i starijim osobama, treba raditi na tome da oni što manje zavise od neformalnih negovatelja koji su ujedno i članovi njihovih porodica, a što više od sistema socijalne zaštite.
„Prateći medije, shvatila sam da toliko malo znam o izbeglicama i tražiocima azila, njihovom poreklu, kulturama i uopšte o izbegličkim temama. A ti ljudi su zapravo sada naši sugrađani. Pokušala sam da se postavim u njihovu situaciju, kako bih se ja osećala da dođem u neku novu državu, grad i da tamo ne znam nikoga“, rekla je Jasmina Gavrilov Dražić koja se priključila volonterskom programu REFUGEE BUDDY.
„Organizacije civilnog društva se uglavnom bave izradom nekih velikih strategija za rešavanje problema u društvu, iako su rešenja često veoma jednostavna. I to jednostavno rešenje jeste srž Refugee Buddy programa – povezivanje ljudi. Raduje me što, zahvaljujući IDEAS-u, taj program sada postoji i u Srbiji i što sam postala prijateljica dvojici sjajnih momaka sa Kube“, rekla je antropološkinja Jelena Jovčić.
“Da postanete REFUGEE BUDDY vam ne treba neki poseban motiv. Ako posedujete samo ljudsku empatiju, poželećete da pomognete bilo kojoj osobi koja se bez lične krivice našla u situaciji izbeglištva, u nepoznatoj zemlji, kulturi koju ne poznaje, gde nema porodicu i prijatelje. Na žalost, to mnogima od nas može da se desi. S druge strane, otvorena sam za drugačije kulture, čak mi je i želja da u životu što više različitih kultura i upoznam i razumem, bez ikakve želje da ih upoređujem sa svojom“, rekla je politikološkinja Ivona Stojanović prilikom upoznavanja sa svojom novom prijateljicom Klodin iz Burundija.
“Poziv da pomognete detetu da nastavi obrazovanje se nikada ne odbija. A ja sam takav poziv upravo dobila iz IDEAS-a, da pomognem detetu koje je izbeglo iz Burundija da upiše srednju školu i da se integriše u naše društvo. Moj novi drugar Majk se odjednom našao u situaciji da se školuje u potpuno drugačijem sistemu, na drugom jeziku i pismu, u drugačijem kulturnom okruženju, bez razvijene socijalne mreže i podrške, daleko od svog doma“, rekla je profesorka srpskog jezika Anđelka Petrović koja se priključila volonterskom programu Refugee Buddy.
Koordinator Saveta za izbeglice, Fernando Almeyda Rodriguez, učestvovao je na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. On je predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja predstavio predlog ukidanja vremenskog roka kao preduslova koji mora biti ispunjen kako bi tražioci azila u Srbiji mogli da podnesu zahtev za ličnu radnu dozvolu.